Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, optužen za genocid nad nesrbima u BiH, stigao je u Hag, potvrdila je portparol haškog suda Nerma Jelačić, a potom je i iz Tribunala stiglo saopštenje koje u celosti možete ispod.

Karadžić je specijalnim letom aviona Vlade Srbije prebačen od Beograda do aerodroma u Roterdamu odakle je zatim izvršen njegov transfer za Hag.

Izveštači sa lica mesta javili da je nešto pre osam sati u Sheveningen sleteo helikopter za koji se pretpostavlja da se u njemu nalazi Karadžić....

Radovan Karadžić je u koloni vozila jutros, oko 3.45 izveden iz zgrade Okružnog suda u Beogradu, a potom je prevezen na aerodrom Nikola Tesla, da bi kroz VIP ulaz bio uveden u Aerodromsku zgradu.

Reporeteri Tanjuga sa lica mesta javili su da su tri džipa sa zatamljenim staklima i uključenim rotacionim svetlima, izašla oko 3.45 sati iz dvorišta zgrade Okružnog suda i uputili se ka naselju Konjarnik, a odatle na auto-put.

Ubrzo potom, 15-tak minuta kasnije stigli su na beogradski aerodrom "Nikola Tesla".

Prema izjavama slučajnih očevidaca, grupa blindiranih vozila sa rotacionim svetlima već oko jedan sat posle ponoći uputila se od centra Beograda do aerodroma, tako da ostaje nejasno da li je prva kolona bila samo "varka" ili je Karadžić već oko dva sata bio na aerodromu.

Karadžić je avionom Vlade Srbije prebačen za Roterdam i na tamošnji aerodrom je sleteo oko sedam sati, da bi potom helikopterom, bio prebačen za Hag.

Vujačić: Nije bilo žalbe

Njegov advokat Svetozar Vujačić u izjavi za B 92 jutros je izjavio da nije podneo nikakvu žalbu na izručenje i dodao da je samo pokušao da Karadžiću da više vremena kako bi mogao da se vidi sa porodicom.

Očekuje se da će sud u Hagu uskoro saopštiti i kada će Karadžić biti prvi put izveden pred sudiju da bi se izjasnio o krivici.

Uobičajeno je da se optuženi prvi put pojavi u sudnici u roku od 48 sati po dolasku u pritvor.

Glavni tužilac Serž Bramerc novinarima će se obratiti oko podne.

Šta sve Radovana Karadžića očekuje prvog dana u Hagu možete pročitati ispod.

Radovana Karadžića, koji je u sredu ujutro, oko osam sati, stigao u pritvorasku jedinicu u Sheveningenu, tokom dana očekuje upoznavanje sa komandirima, koji će mu pretstaviti proceduru u pritvoru i njegova prava, a potom će biti obavljen i medicinski pregled.

Zatim će ga obići pretstavnici sekretarijata Tribunala i upoznati ga sa načinom na koji funkcioniše taj sud namenjen optuženim za ratne zločine počinjene tokom 90-tih na prostoru bivše Jugoslavije.

Oni će Karadžiću pretstaviti statut Tribunala, kao i načine na koje može da se brani tokom procesa, sam ili uz angažovanje stručnog branioca.

Po statutu Tribunala ne postoji rok u kome bi Karadžić, pošto bude izručen Tribunalu, morao da se pojavi pred sudskim većem kako bi se izjasnio o krivici, ali je u praksi to prva sedmica od dana izručenja.

Ćelija u zatvoru::

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Karadžić je, odmah po hapšenju 21. jula, smešten u pritvorsku jedinicu Okružnog suda u Beogradu u kome je Odeljenje specijanog suda za ratne zločine.

Karadžić se skrivao u Beogradu, pod lažnim identitetom dr Dragan Dabić, bavio se alternativnom medicinom i posećivao javne skupove.

On je uhapšen u okolini Beograda, saopštio je 21. jula Nacionalni savet za saradnju sa Tribunalom u Hagu.

Tužilaštvo haškog Tribunala optužilo je Karadžića pre 13 godina za genocid, zločine protiv čovečnosti, teške povrede Ženevske konvencije, za proterivanje na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, kao i za deportacije i druge nehumane činove.

 

 

 

Tribunal: Karadžić je u haškom pritvoru
Bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić prebačen je u Pritvorsku jedinicu u Sheveningenu, potvrđeno je u sredu iz Haškog tribunala.

Karadžića, bivšeg predsednika Republike Srpske, koji je bio na čelu Srpske demokratske stranke i vrhovni komandant vojske bosanskih Srba, tužilaštvo Haškog tribunala tereti za genocid i mnoštvo zločina počinjenih protiv bosanskih Muslimana, bosanskih Hrvata i drugih nesrpskih civila u Bosni i Hercegovina tokom rata koji je trajao od 1992. do 1995. godine.

U optužnici se navodi da je Karadžić počinio genocid kada su snage kojima je komandovao lišile života nesrbe za vreme i nakon napada na gradove u više od 10 bosanskih opština.

Posle tih napada snage bosanskih Srba sakupile su na hiljade nesrba i prebacile ih u više od 20 zatočeničkih objekata, navodi se u saopštenju.

U optužnici se navodi da su snage pod Karadžićevom komandom mučile, maltretirale, seksualno zlostavljale i ubijale nesrbe u tim logorima.

Prema optužnici, Karadžić se takođe tereti za odgovornost za dugotrajnu kampanju granatiranja i snajperskog delovanja po civilnim područjima Sarajeva, u kojoj je ubijeno i ranjeno na hiljade civila, uključujući decu i starce.

Ta druga krivična dela za koja se Karadžić tereti bila su deo kampanje koja je imala za cilj da obezbedi kontrolu nad onim područjima koja su proglašena delom Republike Srpske.

Karadžić i drugi preduzimali su mere smišljene da podstaknu nesrbe da napuste ta područja, deportuju one koji nisu hteli da odu i pobiju druge da bi značajno smanjili brojnost nesrpskog stanovništva, navodi se u saopštenju.

Drugi saizvršoci u ovoj kampaniji protiv kojih je Međunarodni sud podigao optužnice su predsednik Skupštine RS Momčilo Krajišnik, kome se trenutno sudi, i član Predsedništva Biljana Plavšić, koja se potvrdno izjasnila o krivici, dodaje se u saopštenju.

Karadžić se takođe tereti za genocid zbog ubistva više od 7.000 muškaraca bosanskih Muslimana u Srebrenici 1995. godine.

U optužnici se navodi da je 8. marta 1995. godine Karadžić naložio snagama bosanskih Srba pod njegovom komandom da stvore neizdržljivu situaciju potpune neizvesnosti koja stanovnicima, između ostalog i Srebrenice, nije davala nade za dalji opstanak.

Komentarišite vijest