Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadži?, optužen za genocid nad nesrbima u BiH, stigao je u Hag, potvrdila je portparol haškog suda Nerma Jela?i?, a potom je i iz Tribunala stiglo saopštenje koje u celosti možete ispod.

Karadži? je specijalnim letom aviona Vlade Srbije preba?en od Beograda do aerodroma u Roterdamu odakle je zatim izvršen njegov transfer za Hag.

Izvešta?i sa lica mesta javili da je nešto pre osam sati u Sheveningen sleteo helikopter za koji se pretpostavlja da se u njemu nalazi Karadži?....

Radovan Karadži? je u koloni vozila jutros, oko 3.45 izveden iz zgrade Okružnog suda u Beogradu, a potom je prevezen na aerodrom Nikola Tesla, da bi kroz VIP ulaz bio uveden u Aerodromsku zgradu.

Reporeteri Tanjuga sa lica mesta javili su da su tri džipa sa zatamljenim staklima i uklju?enim rotacionim svetlima, izašla oko 3.45 sati iz dvorišta zgrade Okružnog suda i uputili se ka naselju Konjarnik, a odatle na auto-put.

Ubrzo potom, 15-tak minuta kasnije stigli su na beogradski aerodrom "Nikola Tesla".

Prema izjavama slu?ajnih o?evidaca, grupa blindiranih vozila sa rotacionim svetlima ve? oko jedan sat posle pono?i uputila se od centra Beograda do aerodroma, tako da ostaje nejasno da li je prva kolona bila samo "varka" ili je Karadži? ve? oko dva sata bio na aerodromu.

Karadži? je avionom Vlade Srbije preba?en za Roterdam i na tamošnji aerodrom je sleteo oko sedam sati, da bi potom helikopterom, bio preba?en za Hag.

Vuja?i?: Nije bilo žalbe

Njegov advokat Svetozar Vuja?i? u izjavi za B 92 jutros je izjavio da nije podneo nikakvu žalbu na izru?enje i dodao da je samo pokušao da Karadži?u da više vremena kako bi mogao da se vidi sa porodicom.

O?ekuje se da ?e sud u Hagu uskoro saopštiti i kada ?e Karadži? biti prvi put izveden pred sudiju da bi se izjasnio o krivici.

Uobi?ajeno je da se optuženi prvi put pojavi u sudnici u roku od 48 sati po dolasku u pritvor.

Glavni tužilac Serž Bramerc novinarima ?e se obratiti oko podne.

Šta sve Radovana Karadži?a o?ekuje prvog dana u Hagu možete pro?itati ispod.

Radovana Karadži?a, koji je u sredu ujutro, oko osam sati, stigao u pritvorasku jedinicu u Sheveningenu, tokom dana o?ekuje upoznavanje sa komandirima, koji ?e mu pretstaviti proceduru u pritvoru i njegova prava, a potom ?e biti obavljen i medicinski pregled.

Zatim ?e ga obi?i pretstavnici sekretarijata Tribunala i upoznati ga sa na?inom na koji funkcioniše taj sud namenjen optuženim za ratne zlo?ine po?injene tokom 90-tih na prostoru bivše Jugoslavije.

Oni ?e Karadži?u pretstaviti statut Tribunala, kao i na?ine na koje može da se brani tokom procesa, sam ili uz angažovanje stru?nog branioca.

Po statutu Tribunala ne postoji rok u kome bi Karadži?, pošto bude izru?en Tribunalu, morao da se pojavi pred sudskim ve?em kako bi se izjasnio o krivici, ali je u praksi to prva sedmica od dana izru?enja.

?elija u zatvoru::

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Karadži? je, odmah po hapšenju 21. jula, smešten u pritvorsku jedinicu Okružnog suda u Beogradu u kome je Odeljenje specijanog suda za ratne zlo?ine.

Karadži? se skrivao u Beogradu, pod lažnim identitetom dr Dragan Dabi?, bavio se alternativnom medicinom i pose?ivao javne skupove.

On je uhapšen u okolini Beograda, saopštio je 21. jula Nacionalni savet za saradnju sa Tribunalom u Hagu.

Tužilaštvo haškog Tribunala optužilo je Karadži?a pre 13 godina za genocid, zlo?ine protiv ?ove?nosti, teške povrede Ženevske konvencije, za proterivanje na politi?koj, rasnoj i verskoj osnovi, kao i za deportacije i druge nehumane ?inove.

 

 

 

Tribunal: Karadži? je u haškom pritvoru
Bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadži? preba?en je u Pritvorsku jedinicu u Sheveningenu, potvr?eno je u sredu iz Haškog tribunala.

Karadži?a, bivšeg predsednika Republike Srpske, koji je bio na ?elu Srpske demokratske stranke i vrhovni komandant vojske bosanskih Srba, tužilaštvo Haškog tribunala tereti za genocid i mnoštvo zlo?ina po?injenih protiv bosanskih Muslimana, bosanskih Hrvata i drugih nesrpskih civila u Bosni i Hercegovina tokom rata koji je trajao od 1992. do 1995. godine.

U optužnici se navodi da je Karadži? po?inio genocid kada su snage kojima je komandovao lišile života nesrbe za vreme i nakon napada na gradove u više od 10 bosanskih opština.

Posle tih napada snage bosanskih Srba sakupile su na hiljade nesrba i prebacile ih u više od 20 zato?eni?kih objekata, navodi se u saopštenju.

U optužnici se navodi da su snage pod Karadži?evom komandom mu?ile, maltretirale, seksualno zlostavljale i ubijale nesrbe u tim logorima.

Prema optužnici, Karadži? se tako?e tereti za odgovornost za dugotrajnu kampanju granatiranja i snajperskog delovanja po civilnim podru?jima Sarajeva, u kojoj je ubijeno i ranjeno na hiljade civila, uklju?uju?i decu i starce.

Ta druga krivi?na dela za koja se Karadži? tereti bila su deo kampanje koja je imala za cilj da obezbedi kontrolu nad onim podru?jima koja su proglašena delom Republike Srpske.

Karadži? i drugi preduzimali su mere smišljene da podstaknu nesrbe da napuste ta podru?ja, deportuju one koji nisu hteli da odu i pobiju druge da bi zna?ajno smanjili brojnost nesrpskog stanovništva, navodi se u saopštenju.

Drugi saizvršoci u ovoj kampaniji protiv kojih je Me?unarodni sud podigao optužnice su predsednik Skupštine RS Mom?ilo Krajišnik, kome se trenutno sudi, i ?lan Predsedništva Biljana Plavši?, koja se potvrdno izjasnila o krivici, dodaje se u saopštenju.

Karadži? se tako?e tereti za genocid zbog ubistva više od 7.000 muškaraca bosanskih Muslimana u Srebrenici 1995. godine.

U optužnici se navodi da je 8. marta 1995. godine Karadži? naložio snagama bosanskih Srba pod njegovom komandom da stvore neizdržljivu situaciju potpune neizvesnosti koja stanovnicima, izme?u ostalog i Srebrenice, nije davala nade za dalji opstanak.

Komentarišite vijest