Пут од Берковића до Доње Трусине нимало лак.Успон и кривине све једна за другом, док се не попењете на врх превоја, а онда се појављује прави мали рај за очи.На средини трусинског поља у засеоку Кошута на сјеверном вјетру који долази са планине Снијежнице , поред дугог војног шатора вијори се српска тробојка уз звуке завичајних пјесама ,које одјекују Трусинским пољем...

Звуци испод шатора  најављују други сабор братства Куљића из Херцеговине, који се ове године одржава на Трусини доњој 8 августа , а први је био прије двије године у Симијовим (Рогојевина).

Куљићи који су вјероватно поријеклом из Ораха у Црној Гори, населелили су се на три различите локације у Источној Херцеговини.Један дио Куљића населио се у Симијовима која припадају Билећкој општини, док је други дио запосјео Кошуту и Пићевиће на Доњој Трусини која припада Берковићкој општини, а трећи су населили Биоград у Невеисњској општини.

Куљићи из свих крајева свијета окупили су се на Трусини под водством три Васа Куљића, који су уједно  и представници одбора из Билеће,Невесиња и Берковића.

На саборавању гдје је присуствовало  преко двијестотине  Куљића и који се одржавао под шатором уз богату трпезу и хладно пиво, било је много дирљивих сусрета, суза радосница, а Куљићи су посјетили и Храм Св.Василија Острошког , гдје су запалили свијеће , помолили се за „Покој души“тројице Куљића који су погинули у минулом отаџбинском рату и положили цвијеће на њихове гробове.

Покренута је и активност прикупљања породичних  података о историјском путу и развоју породице И објављивање књиге “Братсво Куљића у прошлости И садашњости”.Књига би требала да угледа суне дана за двије године, на трећем сабору Куљића који ће се одржавати у Источном Биограду.

Предсједник  сабора Васо Куљић рекао је да је част припадати овом братству које је у тешким околностима рађало јунаке, духовно богате људе, вјернике, попове, инжењере, професоре, љекаре, докторе наука, успјешне људе. Проучавајмо прошлост, окренимо се садашњости и будућности.

До касних вечерњих сати настављено је дружење уз пјесму, игру , звуке гуслала Милоша Паровића  и неизбјежну Херцеговачку гангу.

Komentarišite vijest