ПОДАЦИ О ЦРКВАМА
Храм се налази у центру града, на лијепој локацији и главној улици Краља Александра. Саграђен за вријеме аустријске владавине 1896. године.
У ДОЊИМ МИРИЛОВИЋИМА
Саграђен у сеоском гробљу (када, нема података) обновљен 1848. године, изнутра лијепо уређен. Становништво Доњих и Горњих Мириловића слави Крсну славу Св. Јована Крститеља породице: Бајчетићи, Капори и Денде, док породица Тркље славе Аранђеловдан.
Изграђен на средњовјековном Немањића гробљу. Када се први пут помиње храм на овом мјесту, наводимо према податку Мавра Орбина који спомиње посјету Цара Душана у новембру 1349. године, непосредно прије његовог доласка у Дубровник. Посјета Цара Душана Дубровнику била је заиста у мјесецу који наводи Орбин, само тачно годину дана касније, дакле у новембру 1350. године.
Према Орбину разлог Душанове посјете Љубомиру је давање помена прецима немањићке династије у мјесту њиховог поријекла у Врпољској цркви Светог Јоакима и Ане. Почетком ХХ вијека исти догађај описује и Вид Вулетић-Вукосавић у једној својој романтичарској новели. „Причек Цара Душана у Дубровнику" (Дубровник, Српска духовна штампарија А. Писарића 1901. година): „Око Аћимове цркве између Требиња и Билеће, велико је весеље, јер таквога сабора не памте паметари. Скроман је храм, а око храма се сакупили са свијех страна самостанци, попови и Божији угодници; три владике, десет игумана, а калуђера... ни броја се не зна. Ту се чека Божији помазаник и испосноик, свијетли Цар Душан, с двором. Цар не води силне војске него долази као поборник и испосник пред овај скромни храм, да се Богу помоли за упокојење душа својих прађедова. Побијено је око Цркве големо мраморје, а под тијем бијелијем биљезима, снијевају вјечни сан добри јунаци од поштенога и храброга дома Немањића, а Врпоље је њихова постојбина..."
Крајем ХIV, или почетком XV вијека „у пољу поред села је стара црква Светог Аћима, прича се, да је градило братство Угреновићи." „На локалитету Гробље, налази се некропола са 18 стећака (четири плоче, 13 сандука и једна крстача). Одмах до стећака и њихових крстача је Црква посвећена Јоакиму и Ани." Још податак постоји да је обновљена 1906. године, понајвише приложничким трудом Јефта Иванковића и духовним старањем јеромонаха Леонтија Нинковића, а освештао ју је Митрополит Петар Зимоњић. Храм је сада у добром стању и лијепо се одржава.
Један од стећака
По Леонтију Нинковићу (Српски споменици), ова црква „лежала је у рушевинама до 1893. године. те је године први покренуо мисао о обнављању ове цркве Јово Ћурић, те је црква довршена 1894. године, када је и освјештана од Митрополита Серафима Перовића уз саслужење околних свештеника и учешће лијепог броја народа." Реновирана је 1998. године, захваљујући понајвише Вукашину Зубцу и мјештанима који је и лијепо одржавају.
Саграђен у 18-19. вијеку у сеоском гробљу, у вријеме турске владавине карактеристичне и по томе што су у то доба цркве грађене из земље, а не са земље, па се и у ову цркву улазећи спушта са двије степенице. Обновљена је 1998. године и освештана од стране Епископа З. Х. и П. Атанасија и у добром је стању.
Овај храм се гради у истом гробљу и локалитету гдје је и прије постојао храм, само удаљен 40 метара због боље, пространије и љепше локације.
Нема података о њему, претпоставља се да је саграђен у 18. вијеку. Сада је у генералној обнови споља и изнутра, радом и трудом Г. Миливоја Бокића са мјештанима.
На плочи изнад улазних врата у храм стоји натпис: „Изграђена 1820, обновљена 1908. и реновирана 1988. године", када је служио Митрополит Дабро-Босански Владислав.
Изнад улазних врата у храм налази се уклесан у камену натпис: „Во имја Оца и Сина и Свјатаго Духа Амин. Понови се храм Светог Јована, заузимањем Леонтија Нинковића јеромонаха, у сарадњу православних срба села Врбња Доњега и Будоши 1904. године."
Храм је у лошем стању и припрема се његова генерална обнова.
У ГОРЊЕМ ВРБНУ
Изнад улазних врата у храм налази се уклесан у камену натпис: „Под управом Њ. В. Краља Александра I Карађорђевића и Епископа Јована Илића, обновише порушену задужбину Немањића, посветише храму Светом Василију Острошком становници Горњег Врбна два браства Анђелићи и Нинковићи са народном помоћи године 1930."
Храм је при завршетку генералне обнове споља и изнутра.
У сеоском гробљу малих димензија скоро да се не види док се не приђе близу, јер је у ували. Нема података када је саграђен. Обновљен 1864. године да би се опет поновио и обновио 1997. године трудом мјештана.
Овај храм је био метох манастира Добрићева, саграђен у 17. вијеку. Фамилија Чучковића поправила је цркву 1895. године. Нешто касније 1905. године набавили су звоно које је било на храсту све до 1921. године, када је постављено на цркву. Обновљена и освјештана 15. јула 2001. године благословом Епископа Захумско-херцеговачког и приморског Григорија.
Никаквих других вјеродостојних података нема.
По казивању старих мјештана храм су запалили Турци и од тада није обнављан.
Сматра се да спада међу најстарије храмове у овом крају. Врши се припрема на обнови овог храма.
Постоји предање да су се још у парохији Љубомирској налазили храмови: у Цибријану Светог Кипријана и неименовани у Чварићима и Подосоју.
Komentarišite vijest
Facebook