Карл Малден (Младен Секуловић) је амерички глумац српског поријекла. Отац му је Србин а мајка Чехиња. Рођен је у Чикагу 22. марта 1912. Снимио је 65 филмова од којих су најпознатији Трамвај звани жеља, На доковима Њујирка и Patton. У Београду је сними филм Сутон.
Биографија
Младенов отац, Петар Секуловић напустио је родну Билећу и трбухом за крухом дошао у Чикаго, гдје је 1912. године Младен рођен. Његова мајка је била Мини Секуловић, Чехиња, запослена у текстилној индустрији. Он потиче из скромне породице и отуда његова скромност коју је успио сачувати упркос слави коју му је Холивуд донио. У Холивуду га сви цијене и о њему позитивно причају. О глумцима се увијек пишу трач рубрике, али о Карл Малдену их је тешко или скоро немогуће пронаћи.
Младен радо прича о прошлости и своме поријеклу. Спомиње како му је отац радио тежак посао у руднику у Гари, Индиана, а исто тако и он. И поред тешког рада његов отац је основао најстарије пјевачко друштво у Америци, звано Сокол Група-Бранко Радичевић. Тако се и Младен још у породици упознао са србском културом и обичајима.
Његова прва глума је била на србском језику. Затим је почео да ради у позоришту. Провоео је три године у Гудмен театру у Чикагу, а затим је двадесет година Њујоршком театру.
1952. године, добио је Оскара за споредну мушку улогу, за улогу Мича, у филму Трамвај звани чежња (A Streetcar Named Desire ). Осим тога, номинован је за Оскара за улогу у филмовима На доковима Њујорка (On the Waterfront),1955. Омиљени глумци из прошлости су му Пол Муни и Едвард Г. Робинсон, а у шали каже да му је поред њих омиљен и Карл Малден.
Он је у Калифорнију стигао 1960. године. Живи у близини Санта Барбаре. Има двије кћерке, Карлу и Милу са супругом са којом живи преко 60 година. Кћери станују у близини Малдена, па често виђа њих и унуке. У глумачкој индустрији је био 61 годину, о од 1993. је у пензији. Пет година је био предсједник Филмске академије у Лос Анђелесу и основао је умјетничку библиотеку у Беверли Хилсу, која је највећа у америци.
Написао је књигу "When do I start" коју је писао уз помоћ своје кћерке.
Филографија
- They Knew What They Wanted (1940)
- Winged Victory (1944)
- 13 Rue Madeleine (1947)
- Boomerang! (1947)
- Kiss of Death (1947)
- The Gunfighter (1950)
- Where the Sidewalk Ends (1950)
- Halls of Montezuma (1951)
- A Streetcar Named Desire (1951)
- The Sellout (1952)
- Diplomatic Courier (1952)
- Operation Secret (1952)
- Ruby Gentry (1952)
- I Confess (1953)
- Take the High Ground! (1953)
- Phantom of the Rue Morgue (1954)
- On the Waterfront (1954)
- Baby Doll (1956)
- Fear Strikes Out (1957)
- Bombers B-52 (1957)
- Time Limit (1957) (режисер)
- The Hanging Tree (1959)
- Pollyanna (1960)
- The Great Impostor (1961)
- One-Eyed Jacks (1961)
- Parrish (1961)
- All Fall Down (1962)
- Birdman of Alcatraz (1962)
- How the West Was Won (1962)
- Gypsy (1962)
- Come Fly with Me (1963)
- Dead Ringer (1964)
- Cheyenne Autumn (1964)
- The Cincinnati Kid (1965)
- Nevada Smith (1966)
- Murderers' Row (1966)
- Hotel (1967)
- The Adventures of Bullwhip Griffin (1967)
- Billion Dollar Brain (1967)
- Blue (1968)
- Hot Millions (1968)
- Patton (1970)
- The Cat o' Nine Tails (1971)
- Wild Rovers (1971)
- Summertime Killer (1972)
- Beyond the Poseidon Adventure (1979)
- Meteor (film)|Meteor (1979)
- Miracle on Ice (1981)
- Twilight Time (1982)
- The Sting II (1983)
- Dario Argento's World of Horror (1985) (документарац)
- Billy Galvin (1986)
- Nuts (1987)
- Broadway: The Golden Age, by the Legends Who Were There (2003) (документарац)
Komentarišite vijest
Facebook