ПОДАЦИ О ЦРКВАМА
Храм Св. Архангела Михаила, налази се педесетак метара испод магистралног пута Билећа-Гацко, у једној природној долини. Храм је саграђен прије Косовске битке, јер је у њој по предању војвода Влатко Вуковић причестио војску приликом одласка у бој на Косово. Њену древност потврђује чињеница да се налази „под заштитом државе". Сматра се да испод садашњег нивоа пода постоји под цркве из далеко ранијег периода. Задњи пут је обновљена 1984. године, а у току су припремни радови за њену нову обнову.
Храм Св. Архангела Михаила, око кога се налази мјесно гробље. Налази се на 25 км од Билеће према Љубињу и потиче из ранијег средњовјековног циклуса. На плочи изнад улазних врата стоји да је обнављана 1863. године, као и 1900, када је мјештанин Јаков Дангубић за цркву донио на себи звоно из Дубровника тешко 50 килограма. Храм је раније у једном од харања остао без звона. У цркву се улази на нижа врата и спушта преко двије степенице, а претпоставља се да их је било три, а да је садашњи под дигнут за једну степеницу. Обновљен је половином четврте деценије 20. вијека. У току је и нова обнова.
На двадесетак километара од Билеће према Љубињу је храм посвећен Св.оцу Николи, за који, као и за многе са ових простора, нема материјалних доказа из времена градње, као ни обнове. Зна се да је обнављан 1858. године, а посљедњи пут крајем задње деценије 20. вијека.
Велелепни храм подигнут у славу Св. оца Николе , на двадесетак километара од Билеће према Врањској. Подигнут трудом и залагањем мјештана, као и прилозима приватних предузетника и фирми, како са лијеве тако и са десне стране Дрине. Одбором за градњу, као и Савјетом беспријекорно је руководио господин Никола Делић. Освећење је извршио епископ ЗХиП Господин Григорије уз саслужење Епископа Будимљанско-никшићког Господина Јоаникија, као и више свештеника. Дана 24. јула 2005. године, окупило се више хиљада људи када је служена прва Архијерејска литургија. Иконостас за ову цркву радила је реномирана дуборезачка радионица при епархији ЗХиП као донацију. Пројектант овог храма је господин Мато Уљаревић.
Новији храм из 19. вијека, тачније 1865. године, а посвећен Св.Врачевима Козми и Дамјану. Одбор за обнову, на челу са господином Ратком Новчићем, уз помоћ приложника, међу којима су предњачили Радован и Дражен Дунђер, обновили су овај храм 2004. године када је и освећен од стране Епископа ЗХиП Господина Григорија. Иконостас донирала епархијска дуборезачка радионица. Урађена је кровна бетонска плоча и прекривена бакром.
Претпоставља се да је овај храм посвећен Св. Великомученику Георгију најстарији на подручју Врањске, те да потиче из времена прије Косовске битке. Некада се, кажу, о Спасовдану окупљало и више хиљада људи из читаве Херцеговине. Обновљен је и освећен 2002. године. Освећење извршио Епископ ЗХиП Господин Григорије.
Храм новијег времена, посвећен Св. Василију Острошком и Тврдошком, грађен 1912. године. Одмах приликом избијања Првог свјетског рата, Аустроугарска односи звоно да би га претопила. Ново је постављено након поменутог рата. Обновљен је и освећен од Епископа ЗХиП Господина Атанасија љета Господњег 1999. године на дан храмовне славе. 
Судећи по поду који је испод нивоа земље и овај храм Св. Архангела Михаила грађен је, или обнављан у време турске владавине. Налази се на мјесном гробљу, а поједини камени споменици и плоче потичу вјероватно још из раног хришћанског периода.
Храм посвећен Св. Тројици чију је градњу (по предању) помогла црква Св. Архангела Михаила из Дола. Једна од три цркве које су подигле ТРИ СЕСТРЕ, тако да се увијек од једне могу гледати остале двије. За вријеме турске власти претварана је у џамију. Обновљена је 1890. године.
Мања црква на брдашцету у Фатничком пољу посвећена је Праведним Јоакиму и Ани. Професор Марко Вего вели да потиче из 12. вијека. Прича се да је на рушевинама старе цркве Аћим Попара, који је служио турску војску, око 1600. године подигао нову цркву. Рушена је за вријеме Невесињске пушке и обновљена 1893. године. Око ње и данас постоји камење које је вјероватно, по знацима на њима, припадало срушеној цркви. Тренутно чека обнову.
Веома стара црква, посвећена Св. Великомученику Георгију, на некадашњој општини и срезу Планој. Мања је црква, чији је под за око пола метра нижи од нивоа земље, што говори о времену обнове. Испред ње се и данас види камење које наслућује темеље старије, али веће цркве. Била Саборни парохијски храм и имала парохијски дом. Обновљена 1987. године, када је стављен нови кров.
Храм Св. Трифуна подигнут 1927. године на темељима старе али мање цркве. Када је грађена нађен је камени запис који свједочи да је ту мању цркву обновило братство Ђурица, које данас насељава Дабарско поље. Тај камен са натписом и мали звоник уграђени су у садашњу цркву приликом њене градње.
Komentarišite vijest
Facebook