Karl Malden

Štampa PDF
Ocena korisnika: / 2
LošeNajbolje 

 Карл Малден (Младен Секуловић) је амерички глумац српског поријекла. Отац му је Србин а мајка Чехиња. Рођен је у Чикагу 22. марта 1912. Снимио је 65 филмова од којих су најпознатији Трамвај звани жеља, На доковима Њујирка и Patton. У Београду је сними филм Сутон.

 

Биографија

Младенов отац, Петар Секуловић напустио је родну Билећу и трбухом за крухом дошао у Чикаго, гдје је 1912. године Младен рођен. Његова мајка је била Мини Секуловић, Чехиња, запослена у текстилној индустрији. Он потиче из скромне породице и отуда његова скромност коју је успио сачувати упркос слави коју му је Холивуд донио. У Холивуду га сви цијене и о њему позитивно причају. О глумцима се увијек пишу трач рубрике, али о Карл Малдену их је тешко или скоро немогуће пронаћи.

Младен радо прича о прошлости и своме поријеклу. Спомиње како му је отац радио тежак посао у руднику у Гари, Индиана, а исто тако и он. И поред тешког рада његов отац је основао најстарије пјевачко друштво у Америци, звано Сокол Група-Бранко Радичевић. Тако се и Младен још у породици упознао са србском културом и обичајима.

Каријера

Његова прва глума је била на србском језику. Затим је почео да ради у позоришту. Провоео је три године у Гудмен театру у Чикагу, а затим је двадесет година Њујоршком театру.

1952. године, добио је Оскара за споредну мушку улогу, за улогу Мича, у филму Трамвај звани чежња (A Streetcar Named Desire ). Осим тога, номинован је за Оскара за улогу у филмовима На доковима Њујорка (On the Waterfront),1955. Омиљени глумци из прошлости су му Пол Муни и Едвард Г. Робинсон, а у шали каже да му је поред њих омиљен и Карл Малден.

Он је у Калифорнију стигао 1960. године. Живи у близини Санта Барбаре. Има двије кћерке, Карлу и Милу са супругом са којом живи преко 60 година. Кћери станују у близини Малдена, па често виђа њих и унуке. У глумачкој индустрији је био 61 годину, о од 1993. је у пензији. Пет година је био предсједник Филмске академије у Лос Анђелесу и основао је умјетничку библиотеку у Беверли Хилсу, која је највећа у америци.

Написао је књигу "When do I start" коју је писао уз помоћ своје кћерке.

 

Филографија 

  • They Knew What They Wanted (1940)
  • Winged Victory (1944)
  • 13 Rue Madeleine (1947)
  • Boomerang! (1947)
  • Kiss of Death (1947)
  • The Gunfighter (1950)
  • Where the Sidewalk Ends (1950)
  • Halls of Montezuma (1951)
  • A Streetcar Named Desire (1951)
  • The Sellout (1952)
  • Diplomatic Courier (1952)
  • Operation Secret (1952)
  • Ruby Gentry (1952)
  • I Confess (1953)
  • Take the High Ground! (1953)
  • Phantom of the Rue Morgue (1954)
  • On the Waterfront (1954)
  • Baby Doll (1956)
  • Fear Strikes Out (1957)
  • Bombers B-52 (1957)
  • Time Limit (1957) (режисер)
  • The Hanging Tree (1959)
  • Pollyanna (1960)
  • The Great Impostor (1961)
  • One-Eyed Jacks (1961)
  • Parrish (1961)
  • All Fall Down (1962)
  • Birdman of Alcatraz (1962)
  • How the West Was Won (1962)
  • Gypsy (1962)
  • Come Fly with Me (1963)
  • Dead Ringer (1964)
  • Cheyenne Autumn (1964)
  • The Cincinnati Kid (1965)
  • Nevada Smith (1966)
  • Murderers' Row (1966)
  • Hotel (1967)
  • The Adventures of Bullwhip Griffin (1967)
  • Billion Dollar Brain (1967)
  • Blue (1968)
  • Hot Millions (1968)
  • Patton (1970)
  • The Cat o' Nine Tails (1971)
  • Wild Rovers (1971)
  • Summertime Killer (1972)
  • Beyond the Poseidon Adventure (1979)
  • Meteor (film)|Meteor (1979)
  • Miracle on Ice (1981)
  • Twilight Time (1982)
  • The Sting II (1983)
  • Dario Argento's World of Horror (1985) (документарац)
  • Billy Galvin (1986)
  • Nuts (1987)
  • Broadway: The Golden Age, by the Legends Who Were There (2003) (документарац)

Komentarišite vijest