Uz hercegova?ke drumove znatiželjno oko i istraživa?ka duša na?i ?e bezbroj pri?a, tragova, svedo?anstava o vremenu, ljudima, navikama. Postoje tu spomenici, krajputaši, putokazi, gra?evine novijeg i starijeg datuma. A sastavni deo svih drumova, bili oni stari ili novi, prašnjavi ili moderni, svuda u svetu, pa i u kamenitoj i drevnoj Hercegovini, jesu i kafane, birtije, restorani i du?ani. Ovo je pri?a o jednom od takvih mesta, o kafani u Koritima koja, uz put koji spaja Bile?u i Gacko, radi punih osamdeset godina i koja je još od 1928, kada je otvorena, postala neizostavan deo života meštana ovog kraja. I ne samo meštana ve? i hiljada putnika koji su ili s namerom ili pukim slu?ajem za sve ovo vreme tu našli osveženje.
U kafani „Uskok” ve? ?etrdeset dve godine goste do?ekuje i ispra?a Novka Trklja, pa je to mesto i poznato upravo po ovoj stamenoj ženi. Obi?no Hercegovci kažu da idu „na pi?e kod Novke”. A Novka, iako ve? „troši” sedmu deceniju života gostejoš do?ekuje i ispra?a sa istim osmehom i gostoljubivoš?u. Pripoveda kako je njen svekar Tomo sa bra?om 1921.po?eo da zida ku?u pored puta u kojoj su 1928. otvorili birtiju i du?an. Pi?e, vino i rakiju dovozili su u mehovima zapregom iz Konavala. Po tekstilnu robu i ostale potrepštine išlo se u Sarajevo gde su jevrejski trgovci radili „na veliko”. Pošiljka je železnicom stizala u Bile?u, a onda bi se zaprežnim kolima dovozila do du?ana. I danas porodica Trklja ?uva stare „teftere” i trgova?ke knjige iz vremena Kraljevine.
– Trgovina i kafana dobro su radili, tu se moglo na?i svega što je trebalo ovom našem narodu. Sve je teklo dobro do 1941. godine kada su svekra Tomu i njegovog brata ?oku ustaše, zajedno sa još 132 Srbina iz Korita bacile u zloglasnu Kori?ku jamu.Tada je svekrva An?a sa decom izbegla u Crnu Goru a ku?a, kafana i radnja su oplja?kane, pri?a Novka.
Ostavši sama sa decom, An?a nakon rata nastavlja porodi?ni posao. Bila je to prva privatna kafana kojoj su tadašnje komunisti?ke vlasti u Hercegovini izdale dozvolu za rad. Kada je stasao, sin Milan, po zanimanju voza?, nije pokazivao zanimanje da se prihvati kafedžijskog posla, ali je svekrvu nasledila tada devetnaestogodišnja snaja Novka. Od tada do danas kafana radi u istoj ku?i, na istom mestu, a i ambijent nije mnogo izmenjen. Zanimljivo je da ispod kafanskog poda postoji pe?ina manjih dimenzija u kojoj se pre postojanja modernih frižidera hladilo pi?e. Kažu ljubitelji kapljice, nijedan frižider ne može posti?i tako ugodnu temperaturu kakvo je bilo pivo ili vino rashla?eno u ovoj pe?ini.
Milan Trklja: Pivo se najbilje hladi u ovoj pe?ini
– Ovde neki gosti dolaze ve? ?etrdeset godina i mnogi mi kažu da ne bi ni dolazili kada bih kafanu renovirala, ukrasila je u nekom modernom stilu. A nije ovo lak posao. Nije sve u tome da gostu donesete pi?e ili stavite tanjir pred njega, ?oveku nekad treba pomo?, savet, prijateljska re?. Dešavalo se da gotovo i ne spavam, pri?a Novka Trklja.
Prise?a se vremena velikih zima, kada bi putevi danima bili zavejani, a nije bilo moderne mehanizacije da ih o?isti. Tada bi ne samo kafana ve? i cela ku?a postala uto?ište za putnike, voza?e, žene s decom koji bi se zatekli u putu.
U Novkino gostoprimstvo uverili su se mnogi putnici, a na listi njenih gostiju su i brojna poznata imena: pisci, poreklom Hercegovci, Momo Kapor i Radoslav Brati?, glumci Bata Živojinovi?, Dragan Bjelorgli?, peva?ica Lepa Luki?. Miodrag Petrovi? ?kalja je sa porodicom redovno svra?ao kada bi kroz Hercegovinu putovao u svoju vikendicu na moru. Bilo je i pomalo neobi?nih poseta.
– Jednom je svratio meni nepoznat gospodin sa crnim „mercedesom”. Zatražio je jelo, ali je zamolio da mu to?imo vino koje je sam poneo. Malo se raspitivao o selu i otišao. Nedugo potom stigla je milicija, pitali su me šta je pri?ao ?ovek koji je upravo otišao. Tek kasnije sam saznala da je to bio Aleksandar Rankovi?, prise?a se Novka.
Ina?e, kaže, za svo vreme njenog rada policija je izuzetno retko u njenoj kafani morala da interveniše.
– Treba znati sa ?ovekom, ?ak i ako je popio malo više, uvek se može na?i na?ina da se izbegne sukob, uverljiva je Novka koja i danas ne posustaje. Kaže, još ona mora biti ta koja ?e poslednja iza?i i zatvoriti kafanu. A najve?a nagrada za sav rad i trud su joj brojni pozdravi koje i danas prima iz svih krajeva bivše države, od Slovenije do Makedonije. ?ak su joj i u vreme najtežih sukoba u Bosni i Hercegovini, radio-vezom njeni nekadašnji gosti Hrvati ili Bošnjaci slali pozdrave.
Novka žali za „starim vremenima” kada su ljudi bili veseliji, raspoloženiji za druženje, pesmu. Sada svako nekud žuri i nema vremena ni za šta.
Iz stare kafane, ipak, i danas se ?esto zaori hercegova?ka „ganga”. Novka kaže, najlepše je kad se okupi dobro društvo pa se i zagusla, jer ona posebno voli gusle. Tako ?e biti dok još Novka radi. Jer, kako sama kaže, porodica, suprug i deca joj pomažu i podržavaju je, ali niko od njih nije zainteresovan da nastavi tradiciju najstarije hercegova?ke kafane.
POLITIKA (Sanja Pešut)
Komentarišite vijest
Facebook