Uvu?eni u sivilo hercegova?kog krša, uz put koji od Gacka vodi prema Bile?i, svili se Hodži?i, rodno selo i prapostojbina bratstva Vukovi?a, po mnogima, utemeljiva?a Hercegovine, a u selu, manje od stotinu duša
„Ovde ti je, sa svojom vojskom i slugama, vladao neki hodža. Imao je osam sinova. Sve je bilo njegovo. I ku?e iz kojih su oterani moji preci Vukovi?i, i njihova imanja, i stoka, i ... A onda, tamo negde sedamdesetih godina sedamnaestog veka, u selo do?oše Bajo Pivljanin i jedan od isteranih Vukovi?a. Potukoše Turke do nogu. Oteraše ih gore u Korita kod pobratima im Dizdarevi?a. Hodže nikada posle nije bilo u selu, ali je to selo po njemu dobilo ime koje je ostalo sve do danas. Ali neka. Samo neka im se zameo trag u Hodži?ima”, pri?a starina Obren Vukovi?.
Uvu?eni u sivilo hercegova?kog krša, uz put koji od Gacka vodi prema Bile?i, svili se Hodži?i, rodno selo i prapostojbina bratstva Vukovi?a, po mnogima, utemeljiva?a Hercegovine. Danas je u Hodži?ima manje od stotinu duša. Kamene ku?e, gradine, grobovi pri?aju o bitkama i vojevanju. Podse?aju na hiljade poginulih junaka i nevino stradalog naroda. Vele da je za hiljadu godina, ovde izginulo više od sto hiljada duša. Sve u me?usobnim ratovima kraljevina i carevina, sistema i državnih ure?enja.
– U mojim Hodži?ima vekovima se živelo od onog što bi se uzelo od nakupaca i velikih karavana trgovaca, ali i od onih drugih koji su, na razme?i uvek nekih novih država, carevina i kraljevina, ?uvali njihove granice ne daju?i nikom da ih ugrozi. Slavu Hercegovine i rodnog kraja pronosili su i ban Baruša i Vlatko Vukovi? i Sr?a Zlopogle?a, ali i mnogi drugi znani i neznani junaci, stameni poput krša sa koga su uvek otkidali kapi i mrvice koje su im život zna?ile. U Hodži?ima stada i uspomena nikada nije manjkalo. ?ini se da jedno bez drugog nikada nije moglo, pri?a o korenima i dedovini Radovan Vukovi?.
Dvadesetih godina prošlog veka ovde je otvorena prva škola. I to na Koritima. Kažu prva i u ovom delu Hercegovine. Školu su morali poha?ati i age i knezovi i svako ko se hteo opismeniti.
– Bez škole se ni tada nije mogao dobiti posao ni poštara ni poreznika. A to je bilo najtraženije i najunosnije. Sve do otvaranja ove škole jedini pismeni ljudi u kraju bili su popovi i njihovi ?akoni, nastavlja Vukovi? i dodaje da je kasnije Austrougraska otvorila školu i na Mekoj grudi. U njoj su se u?ili i „turski i crkveno-slovenski jezik, a pisala i ?irilica i latinica”.
Pri?ati o prošlim vremenima zna?ilo bi podsetiti se ustaškog divljanja i zlo?ina na Kori?koj jami u koju je, u junu 1941. ba?eno sto ?etrdeset seljana.
– Rekli su im da ih ne?e dirati. Navodno su seljane trebali upoznati kako da se ponašaju u zlu vremenu. Ali, odveli su ih prvo u Sokolski dom. Tu su ih povezali žicom, a potom odveli na Kori?ku jamu. Sve su ih pobili i bacili u jamu, pri?a Obren.
Pri?a Obren i o „švapskom pukovniku Šuleru” koji je, 1914. „u velikom boju u Hodži?ima izgubio pet hiljada vojnika”. Tom Šuleru njegovi su podigli spomenik ali je porušen ?etrdesetih godina prošlog veka. Pri?a starina i o dva kazana novca koja su, kaže legenda, bila zakopana u jednoj vali u centru Hodži?a. Jedan je bio „pun žutog, a drugi belog novca”. Vukovi?i su godinama pokušavali do?i do njih. Kada su jednom prilikom rešili da to urade, skinuli su sloj zemlje i došli do plo?e. Nju niko nije smeo pokrenuti pošto se pri?alo da ?e „umreti svako onaj ko to uradi”. Uz sve to „sa obližnjeg uzvišenja pripretila je svojim gakanjem i neka velika ptica posle ?ega je nastala i strašna oluja”.
U Hodži?ima se pri?a i o popu Radoslovu iz plemena Vukovi?a. Voleo je knjige. Hteo je po svaku cenu prvi da nau?i ?itati. I to brzo. Zato ga i prozvaše Radoslov. Kada je Radoslov izu?io škole narod mu podiže crkvu u Trnovom dolu na Mekoj grudi. U njoj je „svojom rukom pri?esti vojsku vojvode Vlatka Vukovi?a pred njihov odlazak na Kosovo”.
– I pop Radoslov je sa Vlatkom otišao u boj protiv Turaka. Vele da je u jednom trenutku prokleo Turke kada su krenuli u prvi juriš na Vlatkove junake. Mnoge od njih stigla je njegova kletva. Svi su izginuli. Me?u njima je bio i Muratov sin Jakup. ?im je prestao da kune, Turci navališe. Pobiše mnoge Vlatkove vojnike. Poginu i pop Radoslov, a Vlatko osta bez ruke, re?e na kraju Obren Vukovi?.
POLITIKA
Komentarišite vijest
Facebook