prijavi za žandara u Bileći. Prođe sve ispite, bio je pametan,
pošten, hrabar, brzo je trčao od ostalih, rukovao sabljom i
bajonetom, bacao najdalje kamena s ramena, nije pušio, ni pio,
a bio je iz dobre familije.
Na kraju, pošto ga primiše u žandare, trebalo je da potpiše
rešenje, ali on odbi da to učini. Zasto nećes da potpišeš, upitali
su ga, a on odgovori da ne umije - "Nijesam pismen". I tako ga
pored svega ne primiše u žandare te se on iseli u Ameriku, kuda
otputova italijanskim ćirom, gde je neki Dubrovčanin sakupljao
Hercegovce za rad u rudnicima Bjut Montane.
Posle mnogih potucanja, Obrad kome su u Nevjorku upisali novo
ime O'Brajen, tražeci mesto slicno rodnoj Zvijerini, naseli se na
severozapadu drzave Arizone, prema granici Kalifornije, ispod
planine Krosman. Živeo je siromašno, baveći se uzgojem ova-
ca, čije je meso prodavao u obližnjem gradu.
Jednoga dana dok je kopao veliku rupu da napravi čatrnju,
iznenada poteče nafta. Postao je tako bogat preko noci.
Sagradio je prostranu kucu i za svoju dusu podigao jos jednu
malu , kamenu kao sto je bila ona u kojoj se rodio, sa ognjištem
gredama i ovnujskim kozama . I tako, dodje i dan da se njegova
kompanija spoji sa Standard kompanijom koja je iz Feniksa
poslala čuvenog advokata da se potpisu ugovori. Ali on odbi da
stavi svoj potpis. Zbog čega necete da potpišete ugovor, upitao
ga je advokat? Zato sto nijesam pismen, odgovorio je Obrad.
Gospodine O'Brajen, reče advokat, vi ste jedan od najbogatijih
ljudi u Arizoni. Šta biste tek postali da ste znali da pišete!
Postao bih žandar u Bileći, odgovori Obrad .
Momo Kapor - Priče
Komentarišite vijest
Facebook