Uhapšen Radovan Karadžić!

Štampa PDF
Ocena korisnika: / 0
LošeNajbolje 

Savet za nacionalnu bezbednost saopštio je večeras da je uhapšen haški optuženik Radovan Karadžić.

Kako se navodi, akcijom srpskih službi bezbednosti lider bosanskih Srba Karadžić je lociran i lišen slobode.
Karadžić je priveden istražnom sudiji Veća za ratne zločine u Beogradu u skladu sa zakonom o saradnji sa Haškim Tribunalom za bivšu Jugoslaviju.

U saopštenju se međutim ne navodi kada i gde je haški bjegunac uhapšen.

Savjet za nacionalnu bezbjednost Republike Srbije saopštio je da je akcijom srpskih službi bezbednosti lociran i lišen slobode haški optuženik Radovan Karadžić. U saopštenju, međutim, ne navodi se kada i gde je Karadžić uhapšen. Agenciji Beta potvrđeno je da je Karadžić uhapšen u Srbiji. Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da pripadnici MUP nisu učestvovali u lociranju i hapšenju Karadžića...

 


Integralni tekst saopštenja iz Pres službe predesednika Srbije glasi:

"Savet za nacionalnu bezbednost Republike Srbije saopštio je da je večeras akcijom srpskih službi bezbednosti lociran i lišen slobode haški optuženik Radovan Karadžić. Karadžić je priveden istražnom sudiji Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, u skladu sa Zakonom o saradnji sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju".

Karadžić se od 1996. krije, a poslednji put je viđen i fotografisan u Han-Pijesku jula 1996. godine. Potom je za Karadžićem raspisana međunarodna poternica.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije potvrdilo je da je uhapšen Radovan Karadžić, ali nisu želeli da saopšte detalje te akcije.

U Tužilaštvu su najavili da će se tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić obratiti sutra novinarima u Palati "Srbija", u 11 časova u Beogradu.

Haški tribunal je u više navrata navodi da ima podatke da je Karadžić u Srbiji bar povremeno, a da je 2004. bio i u Beogradu.

Iz Haškog tribunala takođe su stizale naznake da hapšenje Radovana Karadžića nije direktna obaveza Srbije, već da je to pre svega Ratko Mladić, za koga se pouzdano tvrdi da je u Srbiji.

U bjekstvu od 1996.

Nakon proglašenja nezavisne Republike srpskog naroda u BiH 9. januara 1992, koja je kasnije preimenovana u Republiku Srpsku, Karadžić je postao njen prvi predsednik.

U aprilu 1992. Karadžić odlazi na Pale, a vlada RS počinje 7. maja 1992, mesec dana uoči prvih sukoba, da realizuje svoju odluku o formiranju sopstvenih oružanih snaga preuzimanjem srpskog vojnog kadra JNA iz BiH.

Sve vreme rata u BiH bio je lider bosanskih Srba i zajedno sa ratnim komandantom Ratkom Mladićem, kreator ratnih operacija.

Haški tribunal je 25. jula 1995. godine podigao prvu optužnicu protiv Karadžića i Mladića, koja je imala 16 tačaka, od kojih je jedna optužene teretila za genocid, a tri za zločine protiv čovečnosti.

Druga optužnica, koja se odnosila na zločine u Srebrenici, podignuta je 16. novembra 1995. i imala je 20 tačaka, od kojih ih je jedna teretila za genocid, a devet za zločine protiv čovečnosti.

Pod pritiskom međunarodne zajednice i na insistiranje Slobodana Miloševića i ostalih lidera bosanskih Srba, 30. juna 1996.

Karadžić je preneo predsednička ovlašćenja na tadašnju potpredsednicu RS Biljanu Plavšić, povukao se sa mesta predsednika SDS i iz javnog života. Od tada se krije. Poslednji put je viđen i fotografisan u Han-Pijesku jula 1996. godine.

Potom je za Karadžićem raspisana međunarodna poternica.

Članstvo u SDS-u mu je prestalo kada je Skupština SDS RS 24. decembra 2001. usvojila izmene i dopune Statuta stranke među kojima je i odredba da licima protiv kojih je podignuta haška optužnica prestaje članstvo u toj partiji.

U novembru 1998. SAD su ponudile novčanu nagradu od pet miliona dolara licima koja pomognu da se pred sud izvedu optuženi za ratne zločine, a četiri godine kasnije (januar 2002) na ulicama Sarajeva pojavile su se poternice za Karadžićem i Mladićem.

Haški tribunal je 14. oktobra 2002. otpečatio izmenjenu i dopunjenu optužnicu protiv Karadžića (optužnica je potvrđena 31. maja 2000. ali je ostala zapečaćena), koja je objedinjavala prethodne dve i razdvojena je od optužnice protiv Mladića. Nova optužnica ima 11 tačaka, kojima se Karadžiću stavlja na teret genocid i saučestništvo u genocidu, zločini protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja ratovanja.

Posle pojačanog pritiska međunarodnih bezbednosnih snaga u BiH na Karadžićevu porodicu i hapšenja njegovog sina Saše na Palama u julu 2005. (bio u desetodnevnom pritvoru), Karadžićeva supruga Ljiljana pozvala je Radovana Karadžića da se preda Haškom tribunalu. Tu poruku mu je poslala u ekskluzivnom intervjuu za televiziju Asošijeted pres, 28. jula 2005.

Optužnica: Zločini protiv nesrpskog stanovništva

Radovan Karadžić, bivši predsednik Republike Srpske optužen je pred Haškim tribunalom za genocid, umešanost u genocid, likvidacije, ubistva, kažnjavanja, deportaciju, nehumane akte i ostale zločine počinjene prema muslimanima, Hrvatima i ostalim civilima nesrbima u Bosni i Hercegovini tokom rata u toj bivšoj jugoslovenskoj republici.

Prema saopštenju iz Haškog tribunala, u optužnici se navodi da je Karadžić, dejstvujući sa drugima između 1992. i 1995. godine, počinio zločien sa ciljem obezbeđivanja kontorole u područjima BiH koja su bila proglašena delom Republike Srpske i značajno smanjio tamošnje nesrpsko stanovništvo.

Radi ostvarivanja takvog cilja, Karadžić i ostali su počinili zločine kako bi primorali nesrbe da napuste ta područja, prognali one koji nisu bili voljni da odu i ostale ubili, navedeno je u dopisu iz Haga.

Prema ovom saopštenju, Karadžić je optužen za genocid, za ubistvo blizu 8.000 Bošnjaka - odraslih i dečaka u Srebrenici 1995.

U optužnici se tvrdi kako je Karadžić takođe počinio genocid, kažnjavanja i ostale zločine kada su snage pod njegovom komandom ubile nesrbe tokom i posle napada na gradove širom BiH, da je zarobljavao hiljade nesrba i prebacivao ih u zatvoreničke objekte koje su ustanovile vlasti bosanskih Srba.

U tim logorima su snage pod Karadžićevom komandom ubijale, mučile, loše postupale i seksualno zlostavljale nesrbe, navodi se dalje u optužnici.

U optužnica takođe stoji da je Radovan Karadžić odgovoran za bombardovanje i snajpersko gađanje civila u Sarajevu koje je dovelo do ubistva i ranjavanja hiljada osoba, uključujući i mnoge žene i djece.

 

Beograd -- Dok pojedine stranke u Srbiji smatraju da je hapšenje Radovana Karadžića korak bliže ka EU, drugi kažu da je to loša vest.

Lider Nove Srbije Velimir Ilić izjavio je da je "iznenađen hapšenjem Radovana Karadžića", ali i ocenio da to hapšenje za Srbiju "predstavlja korak bliže EU". SPS saopštio je da saradnja sa Haškim tribunalom mora biti dvosmerni proces i da se ne sme svoditi samo na izručivanje optuženika. Aleksandar Vučić iz SRS-a ocenio je da hapšenje Radovana Karadžića predstavlja "jezivu vest" za Srbiju.

Velimir Ilić pita, međutim, "šta će nam ta EU doneti". "Smatram da narod treba da se izjasni o ulasku u EU, a ne da to vodi jedan političar ili jedna partija", rekao je Ilić.

Lider Nove Srbije istovremeno ocenjuje da hapšenje Karadžića dokazuje da će "sve što je srpsko biti izručeno i predato Haškom tribunalu".

"Haški tribunal je oslobodio sve one koji su bili protiv Srbije. Oslobođen je i Ramuš Haradinaj i neki hrvatski generali. Haški tribunal nije bio pravedan kada su u pitanju zločini počinjeni nad Srbima. Taj sud nije bio iskren prema Srbiji", kazao je Ilić.

On je rekao da se pred Haškim sudom "sudilo samo Srbiji i srpskim optuženicima, dok su svi ostali oslobadajani i sklonjeni, što nije korektno prema jednom narodu koji je kažnjen i uzimanjem dela teritoreije".

"Poslednji vid revolta Srbije bilo je skrivanje Karadžića i Ratka Mladića", smatra Ilić i navodi da "srpsko rukovodstvo ispunjava sve obaveze, a ne pita zašto se ne ispunjavaju obaveze prema Srbiji".

SPS za dvosmernu saradnju

Socijalistička partija Srbije saopštila je da saradnja sa Haškim tribunalom mora biti dvosmerni proces i da se ne sme svoditi samo na izručivanje optuženika.

U saopštenju SPS-a, koje je usledilo nakon objavljivanja informacije o hapšenju bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, navodi se da se ta stranka protivi izručivanju građana Srbije, i pored toga što je saradnja sa tim sudom međunarodna obaveza Srbije i što su promenom zakonskih i ustavnih rešenja posle 2000. godine stvorene mogućnosti za izručenje.

"SPS će razmotriti okolnosti pod kojima je uhapšen Radovan Karadžić i tražiti da se javnost Srbije upozna sa podacima od kada se Radovan Karadžić nalazi u Srbiji pod kontrolom službi bezbednosti", navodi se u saopštenju te stranke.

SPS, kako se navodi, neće dozvoliti da bude predmet političke manipulacije, jer su punu saradnju sa Haškim tribunalom, uključujući i izručenja, podržavale i sve stranke koje su činile prethodnu Vladu Srbije.

Ta stranka navodi da MUP Srbije, kojim od nedavno rukovodi lider SPS Ivica Dačić, nema nikakve veze sa lociranjem i hapšenjem Karadžića.

Vučić: Jeziva vest

Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić ocenio je da hapšenje haškog optuženika Radovana Karadžića predstavlja "jezivu vest" za Srbiju.

Vučić je rekao da je Srbija na putu nestanka, jer je predsednik Srbije Boris tadić počeo da učvršćuje diktaturu i naveo da on ovim hapšenjem vraća uslugu onima koji su mu pomogli da formira neprirodnu vladu sa socijlistima.

Kako je rekao, prva usluga je vraćanje ambasadora u zemlje EU iz kojih su povučeni nakon priznanja nezavisnosti Kosova, druga je hapšenje Karadžića, a treća usluga će, prema njegovoj oceni, biti priznavanje nezavisnosti Kosova za godinu dana.

"Tadić je učinio sve da Srbija nestane i da ljudi koji su simbol patriotizma nestanu", kazao je Vučić.

Čanak: Razotkriti i jatake

Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak pozdravio je hapšenje bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića i zatražio da se konačno razotkrije i "mreža Karadžićevih jataka".

"Ključno je da se raskrinka i mreža jataka, jer sam uveren da oni čine važne elemente državnih službi u Srbiji", rekao je Čanak. On je podsetio da već dugi niz godina tvrdi da "neko može da ne bude uhapšen samo ako se zna gde je, pa se zna gde da se ne traži".

Povodom hapšenja Karadžića, predsednik Socijaldemokratske Unije Žarko Korać je za B92 izjavio da je to veliki skok napred za Srbiju. Korać je naglasio da je to udarac za one koji se protive saradnji sa Hagom, odnosno tzv. antihaški lobi.

 

 

Komentarišite vijest