Ustavna Skupština Crne Gore usvojila je najviši pravni akt države u dvotre?inskom ve?inom, kako je i o?ekivano.
O predlogu Ustava Crne Gore glasalo je 76 poslanika. Za usvajanje Ustava glasalo je 55 poslanika, dok je 21 poslanik glasao protiv.
Predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapi?, proglasio je predlog Ustava usvojenim, što je ve?ina poslanika, izuzev dela opozicije, pozdravila aplauzom...
Prema usvojenom rešenju "potvrdjeni i objavjeni medjunarodni ugovori i opšte prihva?ena pravila medjunarodnog prava sastavni su deo unutrašnjeg pravnog poretka, imaju primat nad doma?im zakonodavstvom i neposredno se primenjuju kada odnose uredjuju druga?ije od unutrašnjeg zakonodavstva."
Ustavom se u službenu upotrebu u Crnoj Gori prvi put i formalno uvodi crnogorski jezik, a u upotrebi su i srpski, bosanski, albanski i hrvatski jezik.
Crna Gora je zadržala gradjanski karakter, a u preambuli su pobrojani svi narodi koji u njoj žive. Rodna ravnopravnost od danas je ustavna kategorija i država garantuje ravnopravnost žena i muskaraca i "razvija politiku jednakih mogu?nosti".
Predvidjena je demokratska i civilna kontrola vojske i bezbednosnih službi, kao i novi institut parlamentarne kontrole rada vlade kroz parlamentarnu istragu.
Ustavom su garantovana i prava koja su ve? sastavni deo crnogorskog pravnog sistema, poput prava na azil, na slobodan pristup informacijama i prigovor savesti.
Za razliku od prethodnog Ustava, po kome je predsednike i sudije svih sudova u Crnoj Gori birala i razrešavala skupština, ta uloga parlamenta je ograni?ena na izbor predsednika Vrhovnog suda, predsednika i sudija Ustavnog suda i Vrhovnog i državnog tužioca.
Sudiju i predsednike viših i osnovnih sudova bira i razrešava sudski savet, koji je "samostalan i nezavisan organ" dok tužila?ki savet bira i razrešava skupština.
Proširen je i spisak javnih funkcionera i službenika kojima se zabranjuje politi?ko organizovanje i pored profesionalnih pripadnika policije ?lanstvo u politi?kim partijama se zabranjuje sudijama, tužiocima i zamenicima, ombudsmanu, ?lanu Saveta centralne banke i državne revizorske institucije,
profesionalnim pripadnicima vojske i drugih službi bezbednosti.
Ustavom je predvidjena obaveza države da podsti?e ekonomski razvoj svih njenih podru?ja i garantuje se zaštita potroša?a.
?etiri dana rasprave
Skupština Crne Gore je ?etiri dana raspravljala o tekstu novog Ustava. U žustroj debati o predloženim ustavnim rešenjima, pre svega onim identitetsko-nacionalnog karaktera, stavovi poslanika dva tabora ostali su dijametralno podeljeni sve vreme rasprave.
Poslanici vladaju?e koalicije Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske partije uporno su tvrdili da ?e Crna Gora dobiti moderan, gradjanski ustav, kojim se i svim narodima i nacionalnim zajednicama daju jednaka prava, a istovremeno se zadovoljavaju kriterijumi medjunarodne zajednice.
Ve?ina opozicionih partija i grupacija - Srpska lista, Socijalisti?ka narodna partija, Narodna stranka, Demokratska srpska stranka, kao i Demokratski savez Albanaca, izrazili su nezadovoljstvo, pa i ogor?enje, ponudjenim i dogovorenim rešenjima i nudili amandmane na Predlog ustava, tvrde?i da bi njihovo usvajanje "pomorilo, a ne svadjalo podjeljenu Crnu Goru".
Poslanici SL, SNP, NS i DSS tvrde da je Predlog ustava "ponižavaju?i i diskriminatorski", pre svega prema brojnom srpskom narodu u Crnoj Gori, a poslanik Dobrilo Dedeji? je, revoltiran time, u jednom trenutku pocepao taj dokument.
Poslani?ka ve?ina glatko je odbila "kompromisne" predloge amandmana koji se odnose na službeni jezik, crkve i verske zajednice, izgled državnih simbola i crnogorsko državljanstvo, o kojima ?e popodne biti obavljeno formalno glasanje.
Novi crnogorski Ustav je drugi vrhovni pravno-konstitutivni akt Crne Gore kao nezavisne i suverene države, nakon onog iz 1905. godine.
Osnovni pe?at njegovom sadržaju daje odluka na prošlogodišnjem referendumu o nezavisnosti, kojim je Crna Gora izašla iz državne zajednice sa Srbijom i postala nezavisna država.
Komentarišite vijest
Facebook