Misteriozni nestanak Obrada Popare iz Selišta kod Bile?e, koji je poslednji put vi?en pre 28 godina, najzad je riješen kada su speleolozi trebinjskih „Zelenih brda“ na dnu Lipove jame u selu Simijovi pronašli skelet koji je identifikovan analizom DNK. Popara je nestao u godini Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu, i to na Praznik rada - 1. maja 1984. U vrijeme nestanka imao je 29 godina i o njegovoj sudbini ništa se nije znalo skoro tri decenije. Potraga u kojoj je, pored porodice i mještana, u?estvovalo na desetine milicajaca SFR Jugoslavije, nije dala nikakve rezultate...
U to vrijeme nije otkriven nijedan jedini trag koji bi porodici, makar utješno, ponudio odgovore ili doneo rešenje misterije. Slu?aj je odavno zaboravljen i arhiviran pod oznakom „neriješeno", sve dok sasvim slu?ajno nije ponovo otvoren 11. avgusta ove godine.
Brat prepoznao jaknu
Naime, Speleološko udruženje „Zelena brda" nedavno je zapo?elo istraživanje Lipove jame, koja se nalazi na podru?ju Vranjske. Bila je to uobi?ajena speleološka ekspedicija, sve dok na dnu jame nisu pronašli ljudski skelet. Dejan Jankovi?, ?lan speleološkog udruženja, kaže da su posmrtni ostaci prona?eni na oko 60 metara ispod površine zemlje.
- Uradili smo sve pripreme i spustili se u jamu. Na dnu, koje se nalazi na dubini od oko 60 metara, uo?ili smo skelet. Svi smo bili iznena?eni, ali i pomalo uplašeni i ushi?eni. Pored skeleta pronašli smo li?nu kartu iz vremena SFRJ, odnosno njene korice koje su bile ošte?ene. Pronašli smo i klju?eve i nekoliko nov?i?a iz tog vremena i odmah je bilo jasno da se skelet tu nalazi veoma dugo. Otkri?e smo odmah prijavili policiji, i na njihovu molbu, u nedelju 19. avgusta pomogli smo da se kosti izvade iz jame kako bi obavili uvi?aj - pri?a Jankovi?.
Po nalogu Okružnog tužilaštva u Trebinju obavešten je i Zavod za sudsku medicinu Republike Srpske, ?iji je direktor dr Željko Karan prisustvovao uvi?aju.
- Odmah se videlo da je re? o pomsrtnim ostacima starim više od 20 godina. Skelet sam složio i utvrdio da je u pitanju muška osoba. Istražitelji su imali odre?ene indicije o kome se radi, pa smo vrlo brzo uspeli da prona?emo srodnike. Od roditelja i ro?enog brata uzet je uzorak DNK, koji je poslat na analizu, i na kraju smo uspeli da potvrdimo identitet. DNK skeleta podudara se sa uzorcima srodnika i definitivno je potvr?eno da je re? o posmrtnim ostacima Obrada Popare - rekao je za Press RS specijalista sudske medicine dr Željko Karan.
Branko Popara, brat nestalog Obrada, kaže da je pronalazak kostiju doživeo kao veliko olakšanje jer ?e posle 28 godina najzad mo?i dostojanstveno da sahrani brata.
- Kada su mi javili da su speleolozi pronašli kosti, nisam znao šta da mislim... Ništa nisam o?ekivao i nisam bio siguran da li je re? o mom bratu sve dok nisam video jaknu koju su pronašli u jami. Izgledala je baš kao ona koju je Obrad nosio na dan nestanka. Ostatak ode?e nije se mogao prepoznati jer ju je vreme uništilo. Sve je skoro potpuno istrunulo, osim te jakne koja je i dalje bila prili?no o?uvana. Kada sam je video, sa 90 odsto sigurnosti mogao sam da kažem da je to moj brat. Ipak, dali smo uzorke za DNK analizu kako bi se to i zvani?no potvrdilo - pri?a Branko Popara.
Porodica živjela u neizvesnosti
On dodaje da nema re?i koje mogu da opišu kako su se on i njegova porodica ose?ali sve ovo vreme.
- Nismo imali nikakav trag koji bi uopšte mogao da nam otkrije šta se s njim dogodilo. On je bio miran, tih i povu?en ?ovek. Ni sa kim nije bio u sukobu i nikad nismo sumnjali da je bio žrtva nekakvog zlo?ina ili ne?eg sli?nog. Me?utim, ta neizvesnost je predugo trajala. U neznanju smo živeli 28 godina i to nas je tištalo sve ove godine. Pronalazak kostiju došao nam je kao mali tra?ak svetlosti jer ?emo kona?no mo?i dostojanstveno da ga sahranimo - tiho pri?a Popara.
Prise?aju?i se kobnog dana, Branko kaže da je Obrad uo?i 1. maja 1984. godine završio svoju smenu u Termoelektrani „Gacko", koja je oko 20 kilometara udaljena od njegove ku?e.
- Nestao je dok se s posla vra?ao ku?i... Se?am se da u Bile?u nije došao autobusom, ali nisam siguran da li ga je propustio zbog praznika ili je zakasnio na njega. Me?utim, uspeo je da se prebaci do Bile?e i tu ga je videlo nekoliko ljudi. Onda je peške nastavio prema ku?i i od tada mu se izgubio svaki trag. Policija i meštani danima su pomagali u potrazi, ali jednostavno ništa nismo pronašli. Pretražili smo celu okolinu, svaku kozju stazu i bogazu, ali nismo našli ni jedan jedini trag. Više puta smo tragali i oko Lipove jame, ali nije bilo naznaka da je u nju upao - prise?a se Branko Popara.
Popara nije žrtva zlo?ina
Željko Karan, direktor Zavoda za sudsku medicinu RS, kaže za Press da je pregledom kostiju utvrdio da smrt nije nasilna i da Obrad Popara nije bio žrtva zlo?ina.
- Smrt nije nasilna jer nema tragova koji bi na to upu?ivali. Nema tragova uboda, prostrela niti bilo kakvog fizi?kog ošte?enja koji bi nastali od nekakvog udarca ili ne?eg sli?nog - zaklju?io je Karan.
Nadživeo tri sina
Danilo Popara (85) iz Selišta kod Bile?e, otac Obrada Popare ?iji su skelet, 28 godina posle nestanka, nedavno pronašli speleolozi u Lipovoj jami u selu Simijovi, ve? godinama se pita šta je bogu zgrešio, kad je nadživeo tri sina.
Iako je ve? bio u godinama, zbog Milorada je tokom rata otišao na prvu borbenu liniju, nadaju?i se da ?e, ako nešto po?e po zlu, svojim telom odbraniti sina. Nažalost, sudbina je htela da se tog kobnog 11. januara sa sinom rastane samo pet minuta pre nego što ga je pokosio hitac iz snajpera. Radoslava je pre sedam godina odnela depresija, dok je Obrad, smatra Popara, najverovatnije svojom voljom život prekratio skokom u jamu.
Ratovao da bi ?uvao Milorada
Mada se ni do danas nije oporavio od tragedija koje je preturio preko glave, Danilo je pristao da u potresnoj ispovesti za Press RS ponovo proživi najteže trenutke svog života. Iako je tada imao 67 godina, kaže da ga ništa i niko nije mogao spre?iti da u januaru 1994. godine rame uz rame stane sa sinom Miloradom, koji se spremao na ratište u okolini Olova.
- Neki nemir mi se uvukao u dušu, pa sam odlu?io da se ne odvajam od sina.Vekovima unazad, moji najbliži ginuli su u ratovima, pa sam, kad je krenulo zlo u BiH, strahovao da ?e zla kob zadesiti i moje dete. Poparama je, naime, sudbina namenila da u ratovima gube muške glave i, ma koliko se trudili, to nismo mogli da promenimo. ?ukundeda mi je poginuo u Prvom srpskom ustanku, obojica deda u bici na Vu?ijem dolu, brat 1945. na Zelengori. Ono što se desilo Miloradu samo je potvrdilo našu zlu sre?u. A bio sam spreman da svojim telom preuzmem svaki metak ili granatu, koji su pretili da ga makar samo lakše povrede, a kamoli ubiju - pri?a Danilo.
Kako bi ga živog i zdravog vratio majci u zagrljaj, Danilo je odlu?io da Milorada ne ispušta iz vida. Nažalost, samo sedam dana posle dolaska na borbenu liniju na Niši?koj visoravni kod Olova, obistinile su se njegove najgore no?ne more.
Maja Baši?
Komentarišite vijest
Facebook