Slučaj Bileća - spomenik

Štampa PDF
Ocena korisnika: / 19
LošeNajbolje 

„Antifašizam na izdisaju - umjesto petokrake kokarda“ , „Ruše spomenik partizanima, a podižu četnicima“ - samo su neki od naslova koji Bileću ovih dana lansiraju kao značajnu temu na medijski prostor Balkana. Koji je spomenik „srušen“, a koji se gradi, i ko to danas i po kojim kriterijumima ocjenjuje šta je antifašizam i u kakve se svrhe to upotrebljava!?...

Radio Slobodna Evropa na svom veb-portalu 5. decembra donosi vijest autorke Tine Jelin - Dizdar kako Bileća ostaje bez spomenika Desetoj hercegovačkoj brigadi i kako je isti srušen, da bi se podigao spomenik „četnicima“.

„Umjesto petokrake, na omiljenom okupljalištu mladih u Bileći uskoro bi trebala zasjati kokarda. Radi izgradnje spomenika pripadnicima četničkog pokreta sa tog mjesta uklonjen ( istakao P.L.) je partizanski spomenik iz Drugog svjetskog rata, sve uz saglasnost Opštine Bileća, koja dijelom i finansira izgradnju spomenika. Bileća je mjesto koje je po broju narodnih heroja iz Drugog svjetskog rata bilo među vodećim u Jugoslaviji. Istovremeno je i veliko stratište Bilećana, od kojih su mnogi ubijeni u divljanju fašista i četničkih jedinica“.

Iz kakvih je pobuda napisan ovaj članak?

U to ovom prilikom nećemo ulaziti. Ne želimo zaključivati da li je autor ispoštovao osnovne principe novinarske etike i morala, ali čitaocu možemo ponuditi nekoliko činjenica.

,,Spomen obilježje Desetoj hercegovačkoj brigadi, koje je više od 70 godina predstavljalo simbol antifašističkog otpora Bileće u Drugom svjetskom ratu, srušeno je tokom noći, uklonjeno viljuškarima, zvanično zbog restauracije. No, umjesto obnovljenog spomenika, na istom mjestu, (istakao P.L.) u samom centru grada uskoro će biti završeno novo obilježje - 13 metara visok spomenik zahvale ravnogorskim četnicima’’.

Pođimo od toga gdje se nalazio spomenik Desetoj hercegovačkoj!?

Taj spomenik nikada nije bio na mjestu gdje je nedavno podignut spomenik pripadnicima Jugoslovenske Vojske u Otadžbini.

Spomenik Desetoj hercegovačkoj, stajao je na jednom od ulaza na površinu koja je sada postala drugi, manji gradski park.

Ako uporedite fotografiju prikazanu na portalu radija Slobodna Evropa (Foto-1), sa fotografijom koja prikazuje taj isti lokalitet prije izgradnje spomenika (Foto-2), jasno ćete vidjeti da tamo nije bilo nikakvog spomenika, pa ni onog posvećenog Desetoj hercegovačkoj brigadi.

 

 

Фото-1 – Фотографија објављена на порталу радија Слободна Европа | Foto-1 – Fotografija objavljena na portalu radija Slobodna Evropa Фото-2 – Фотографија снимљена прије градње споменика | Foto-2 – Fotografija snimljena prije gradnje spomenika
Фото-1 – Фотографија објављена на
порталу радија Слободна Европа
Фото-2 – Фотографија снимљена
прије градње споменика

 

 

Дакле, ради се о очитој неистини!

Споменик Десетој херцеговачкој бригади (партизанима) налазио се тридесетак метара даље, уз саму главну градску улицу, гдје је са припадајућим степеништем, чинио цјелину (Фото-3).

 

Фото-3 – Фотографија пређашњег стања | Foto-3 – Fotografija pređašnjeg stanja

Фото-3 – Фотографија пређашњег стања

 

Толико о истинитости главне тезе о постављању новог споменика на мјесту оног „уклоњеног“ !?

Са овом неистином, новинарка радија Слободна Европа, не завршава своју причу о урушавању антифашизма у билећком крају.

Констатацијом да је споменик „срушен током ноћи, уклоњен виљушкарима, званично због рестаурације“ , новинарка алудира на „тајновитост“ и бруталност „операције рушења“ и упућује на нестанак-брисање овог спомен- обиљежја из билећког краја.

Опет неистина!

Споменик Десетој херцеговачкој бригади није ни срушен ни уништен, што документујемо фотографијом снимљеном прије неколико дана. (Фото-4)

 

Фото-4 – Фотографија Споменика Десетој херцеговачкој бригади, снимљена прије неколико дана на привременој локацији | Fotografija Spomenika Desetoj hercegovačkoj brigadi, snimljena prije nekoliko dana na privremenoj lokaciji

Фото-4 – Фотографија Споменика Десетој херцеговачкој бригади,

снимљена прије неколико дана на привременој локацији

 

Напротив, неоштећен је и тренутно смјештен поред дома oдреда извиђача Старина Новак.

Након комплетне (неопходне) рестаурације, извјесно је да ће споменик бити постављен, у централни градски парк који носи назив ПАРК НАРОДНИХ ХЕРОЈА у коме се налази већ поменути дом oдреда извиђача.

Наравно,  „необавијештена“, ауторка текста уопште не спомиње овај парк.

Немогуће је проћи кроз Билећу (а надамо се да је ауторка била на лицу мјеста), а не примјетити ову површину, украшену ниским растињем и вишедеценијским дрвећем, са централним меморијалним комплексом у спомен НОБ-у (Фото-5)  и бистама народних хероја (Фото-6).

 

Фото-5 –ПАРК НАРОДНИХ ХЕРОЈА - централни меморијални комплекс у спомен НОБ-у | Foto-5 –PARK NARODNIH HEROJA - centralni memorijalni kompleks u spomen NOB-u| Фото-6 –ПАРК НАРОДНИХ ХЕРОЈА – Бисте народних хероја НОБ-а | Foto-6 –PARK NARODNIH HEROJA – Biste narodnih heroja NOB-a

Фото-5 –ПАРК НАРОДНИХ ХЕРОЈА
централни меморијални комплекс у спомен НОБ-у

Фото-6 –ПАРК НАРОДНИХ ХЕРОЈА
Бисте народних хероја НОБ-а

 

Није на одмет поменути,  да Парк народних хероја, заузима површину барем два пута већу од новог парка гдје је подигнут споменик Равногорцима.

Зашто ове чињенице није уважила ауторка текста о билећким споменицима антифашизму?

Да ли је ријеч о свјесном заобилажењу чињеница или се ради о преузимању нетачних информација, и да ли се овакав приступ може сматрати манипулацијом и злоупотребом или једноставно непрофесионалношћу, остављамо читаоцима  да закључе!?

Аутору ових редова је јасно, да свеобухватне чињенице историјског контекста, не одговарају некоме ко креира овакав наратив, као што му не одговарају ни чињенице да у Билећи већ постоји главни градски парк-комплекс са костурницом, посвећен народним херојима и чињеница да поменути споменик није срушен, него пренесен.

Ово је све на курсу оних који желе сакрити истину да су постојала два антифашистичка покрета у Другом свјетском  рату, у којима је српски народ био већински носилац, и који су нажалост, били у крвавом братоубилачком сукобу. Односи између ова два покрета, првенство у антифашизму, као и њихови приоритети и писање побједничке или неке друге „историје“, теме су посебне и  треба их препустити историjској науци да о њима суди „sine ira et studio.

Тргање из историјског контекста, манипулација полуистинама, познате су методе којих се морамо клонити да би реално причали о прошлости. Онима који се служе таквим методама, јесте у циљу, као и некада припадницима самог врха КПЈ  и њихове мантре понављане до бесвијести, да на исти тас и увијек  у исту  реченицу ставе припаднике ЈВУО и хрватског усташког покрета.

Такво прављење вјештачког баланса у свему, па и у злочину и жртвама једноставно није могуће због историјских чињеница. Сама чињеница о постојању два већински српска антифашистичка покрета, није угодна за чути онима који би да релативизују и по својим аршинима прекрајају стварну слику прошлости.  Отуда и спомињање усташких злочинаца и њихових улица у сљедећем дијелу текста чије редове овдје разлажемо и који са Билећом немају баш никакве везе.

Метод јасан и давно откривен.

Подсјетио бих ауторку на то да обнови повијесне / историјске чињенице, ослобођене идеолошког и пристрасног као и метода националног паритета, насилних равнотежа и унапријед одређених квота.

Да ли зато неком данас смета да Билећа има парк посвећен „партизанима“, али и онај посвећен припадницима ЈВУО – припадницима равногорског покрета чији је командант Драгољуб Михаиловић први герилац у поробљеној Европи, Министар војни, између осталог, награђен за свој допринос антифашистичкој – антиосовинској борби, одликовањима од стране америчког предсједника Трумана (1948) и француског маршала Де Гола (1942)? Коме данас смета да се поред несумњиво антифашистичке улоге НОВЈ прича и о њеној револуционарној и класној борби, као и о узроку, начинима и почецима борбе између ње и припадника равногорског покрета  који је, такође, био  покрет отпора против нацизма и фашизма !? Зар данас не би требало упркос неоспорном антифашизму причати и о евентуалним злочинима и једних и других, у пуној перспективи историјског контекста? Коме данас смета чињеница да се Срби Херцеговине дижу на устанак 1941. године послије усташких масовних злочина попут Корићке јаме, касније Пребиловаца и др. без идеолошког вођства и подијељености и да су те компоненте „наступиле“ или биле инструисане накнадно!?

Исто тако истина је, док партизани 1944. улазе у Билећу, главнина припадника Билећког одреда ЈВУО је у нападу на њемачко упориште у Требињу (потез Требиње – Љубиње) и партизани врше форсирање Билеће да би ударили у леђа тзв. Лукавчићеве групе отпора (у размимоилажењу ставова са Дражом), која врши продор  према обали Јадрана да би дочекала Енглезе ако би се искрцали на приморје. Главни разлог, или бар један од њих, неослобађања Требиња јесте партизански удар с леђа. Такође, треба рећи да је у редовима  „ослободилаца Билеће“ био један број муслимана, некадашњих усташа из Фазлагића Куле који су извршили покољ у селу Корита 1941.  и које је  народ у Билећи познавао.

Коме , уосталом, смета да се и у Билећи и другдје прича о злочинима које су починиле све стране у рату, а не само оне које нису биле у служби „револуције“?  Коме то смета и ко се буни да споменик у Билећи добију и стријељани рањеници из билећке болнице и цивилне жртве 2.октобра 1944.  када Десета херцеговачка улази у град?

Да ли до сада 106 познатих имена од укупно око 400 жртава (по неким историјским изворима) које су без суђења стријељали или убили хладним оружјем, па затрпали у низ масовних гробница на подручју града, (од којих је Селимовића мера најпознатија и дјелимично ексхумирана, док се друге масовне гробнице налазе разасуте, нажалост и испод  данашњих стамбених и других  објеката) заслужују споменик,  били они припадници „четничког“ покрета , или не!?  Да ли га заслужују сурово ликвидирани од стране партизана, чланови породице Бошњак  из 1942. код манастира Добрићево?

Да ли то заслужује и Драгица Вукоје, брутално убијена без икакве кривице на Браном Долу ,такође, у рано прољеће 1942. итд.? Да ли овај споменик може бити посвећен и свим осталим жртвама, које нису биле комунисти и револуционари, а потицале су из часног билећког краја устаника и бораца за слободу?

Да ли онима којима смета други билећки парк смета заједно са новим спомеником у оквиру исте површине и биста Светога Саве, као и спомен-соба посвећена борцима Војске Републике Српске палим у Одбрамбено - отаџбинском рату?

Да ли њима смета све што подсјећа на идентитет српског народа, који је ево посљедњим пресудама Хашког трибунала проглашен небитном жртвом коју свако може убијати и прогањати без страха за осуду?

Уз чију помоћ и на који начин се покушава урадити све наведно?

Каква је улога  медија у томе?

Зашто се антифашизам злоупотребљава у дневнополитичке сврхе и интерпретира како се коме прохтије?

Ко су носиоци таквих процеса!?

О томе, у другом дијелу осврта на прилог радија Слободна Европа и њему сличне прилоге и реакције на њих.

Наставиће се.....

 

Предраг Лозо

Секретар УГ ЈАДОВНО 1941

Komentarišite vijest