Свети Сава био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање,
његово световно име је било Растко. Не зна се тачно година његовог
рођења, обично се помиње 1169. или 1174. (некад и 1175).Рођен је у
дежевачком крају на планини Голији. Као младић побегао је у Свету Гору и замонашио се, тада је добио монашко име Сава.
После неколико година, његов отац се одрекао престола и замонашио се. Њих двојица су заједно сазидали манастир Хиландар на Светој Гори.
Свети Сава је издејствовао аутокефалност (самосталност) Српске православне цркве и постао њен први архиепископ 1219. године.
По повратку из ходочашћа у Јерусалим, пролазио је кроз Бугарску. Ту је преминуо 14. јануара 1236. и био сахрањен у бугарској престоници Трнову. Његов синовац, српски краљ Владислав, иначе зет бугарског цара Асена, је после годину дана пренео његове мошти из Трнова у манастир Милешевa.
Мошти Светог Саве су биле у Милешеви, све док их Синан-паша није одатле узео и однео у Београд и спалио их на брду Врачар 27. априла 1594. После ослобођења од Турака, српски народ и православна Црква су одлучили да на том месту подигну храм посвећен Светом Сави, у знак сећања и захвалности за све оно што је Свети Сава урадио за свој народ и Цркву. Место спаљивања, међутим, вероватно није било на данашњем Врачару, који је тада био далеко изван зидина града, већ на брду "Чупина умка" на месту између данашње цркве Светог Марка и спортског комплекса, а које се тада звало Врачар.[1]
Као светитељ празнује се 27. јануара, или 14. јануара по јулијанском календару. Празник Светог Саве - Савиндан обележава се као школска слава у свим школама у Србији.
По народном предању, пре спаљивања мошти, спашена је рука Светог Саве и данас се налази у манастиру код Пљеваља.
Књижевни рад св. Саве намењен је организацији манастира. У типику студеничком описао je живот ктитора тога манастира, свога оца Стефана Немање, у монаштву названог Симеона (касније свети Симеон Мироточиви). Житије св. Симеона је најважније Савино дело. Световни живот Немањин описан је кратко, а монашки са више детаља. Под утицајем ове биографије развио се потпуно самосталан књижевни род житија српских владалаца и архиепископа.
Komentarišite vijest
Facebook