Враћају ли се Враћеновићи?

Štampa PDF
Ocena korisnika: / 0
LošeNajbolje 

Политичке подјеле оставиле су дубок траг у никшићкој мјесној заједници Враћеновићи, посебно оне од 21. маја прошле године, када је референдумом Црна Гора добила независност.

Људи су због политике заборавили на пријатеље, кумове, а све се на најгори начин рефлектовало и на породице. Многи су опијени српством и црногорством заборавили на оно од чега се живи.

- Некада је све било другачије. Ево до границе са Републиком је пет километара, а до Никшића свих 50. Некада смо у Билећи имали ослонца, међутим, времена су се промијенила. Сада и за најбаналнију ствар морамо проћи двије царине. Све нас то иритира, па се зато и окрећемо Никшићу. Недавно сам био приморан да зубе поправљам у Никшићу, јер у Билећи нема ни једног приватног стоматолога, прича нам Благоје Комар, возач у фабрици тепиха у „Билећанци“, из засеока Мокри До. - Ријешио сам да останем овдје заједно са братом Љубом. Живимо у слози, кујемо планове...(детаљније)

У бављењу сточарством виде шансу.

- Држим осам крава, бика и два коња и нешто оваца - каже Благоје. - Што се тиче продаје не иде баш најбоље, али имамо сталне муштерије у Никшићу, као и Републици Српској који купују месо, сир, скоруп. Некада ми се чини да не бих овај крај замијенио ни са једним на свијету, а некада посебно када треба издизати стоку на планини Волујак, пролазити кроз двије царине чини ми се да бих дигао руке од свега. Најгоре је што се од чланова породице одвајамо и по пола године. Неко је на планини, а неко овдје код куће. Дешава се да се и по 15 дана не чујемо телефоном. Чим ставиш мобилни у џеп, нема сигнала. .

У Враћеновићима према попису из 2003. године живи 61 становник, док их је 12 година раније било 67. Мјештани кажу да упркос свему крај има перспективу, надају се помоћи државе која минулих година није била издашна.

Црквице

Наталитет

У оближњим Црквицама један бизнисмен који је дуго година радио у Русији ријешио је да покрене фабрику за производњу камена. Запослиће радну младу радну снагу и зауставити исељавање. Како сазнајемо, у овом камењару планира да направи и једно вјештачко језеро.

Из многобројних села и засеока у Мокром Долу се све више чује дјечији плач. Ту се сада види дим из десетак домаћинстава. Нежења у овом крају још има, док је удавача све мање.


- Имамо амбуланту у коју нико не ради, наставља Благојев брат Љубо. - Имали смо и медицинску сестру која је отишла у пензију. Љекари опште праксе и стоматолог долазе из Никшића једино четвртком. Труднице се порађају у Никшићу.

Горући проблем мјештана је што је цио крај безводан, али би се могао превазићи ако би се повезали цијевима и пумпама које би црпиле воду из Билећког језера.

- Прошло љето ћемо дуго памтити. Некако смо успјели преживети, купујући воду у цистернама. Међутим, дешавало се да је не добијемо увијек када би тражили од никшићких ватрогасаца, јер су оне биле ангажоване у гашењу пожара. И ова зима је била блага, нема снијегова на планинама, па се плашимо да би се могла поновити прошлогодишња суша - стријепи Благоје.

Без црногорских медија

Иако удаљене од Никшића свега 50 километара мештани Враћеновића о дешавањима у Црној Гори сазнају из медија сусједне Републике Српске!

- Сигнала државне РТВ немамо, као ни других црногорских РТВ. Зато гледамо муслиманску, хртватску и ТВ Републике Српске - истиче Благоје Комар.


Мјештани страхују да би у случају укидања једине основне школе цио крај опустио.
- Пријете нам из Министарства просвјете и уколико се то деси, биће то дефинитиван крај овог дијела никшићке општине. У њој похађа око 50 дјеце у осам одјељења. Некада их је било три пута више. Овдје учи чак и десеторо дјеце из сусједне Херцеговине, док из Никшића долазе наставници.

Сунце је обасјало овај крај. Иако је зимско, није зубато. То је знак да има и живота. .
Нажалост, овај крај је привредно заостао. Некада је радила фабрика прирубница никшићког „Монтекса“, која је угашена. Људи су ријешили ипак да остану овдје, јер у развоју пољопривреде и сточарства виде своју шансу.

Вечерње Новости 

Komentarišite vijest